Porez na kapitalnu dobit

Ova oblast regulisana je Zakonom o porezu na dohodak građana: porez na kapitalu dobit plaća isključivo prodavac (za razliku od poreza na prenos apsolutnih prava, gde je uobičajeno i gotovo podrazumevajuće, mimo pravne regulative, da ga plaća kupac) u iznosu od 15 odsto od razlike između cene koju je ostvario prodajom i cene po kojoj je kupio predmet prometa/prenosa. Naravno, u slučaju da je nekretnina prodata po istoj ceni po kojoj je kupljena ili čak i po nižoj, kapitalna dobit ne postoji, a samim tim ni obaveza prodavca.

Zakonom su predviđeni uslovi za oslobađanje od plaćanja celokupnog ili dela poreza na kapitalnu dobit, kao i za povraćaj već plaćenog poreza:

-Ukoliko je nekretnina u vlasništvu prodavca najkraće 10 godina, on ne podleže obavezi plaćanja poreza na kapitalnu dobit.

-Ukoliko prodavac nekretnine koja je kraće od 10 godina bila u njegovom vlasništvu, kupi novu nekretninu radi rešavanja svog ili stambenog pitanja člana svoje porodice ili svog domaćinstva, u istoj vrednosti u roku od 90 dana od prodaje, oslobođen je plaćanja ovog poreza. Porodično domaćinstvo je zapravo zajednica života poreskog obveznika, njegovog bračnog druga i dece, usvojene i dece njegovog supružnika, njegovih roditelja ili usvojitelja, roditelja ili usvojitelja njegovog bračnog druga, a sa istim prebivalištem. U slučaju da je novokupljena nekretnina plaćena manje od ostvarene sume prilikom prodaje prve nekretnine, porez od 15 odsto plaća se samo na razliku od ostvarene prodajne cene prve nekretnine i nabavne cene druge.

-Kada drugu nekretninu prodavac kupi u roku od godinu dana od prodaje prve, a podrazumeva se da je porez na kapitalnu dobit platio, ima prava na povraćaj celokupne sume tog poreza ili na deo sume, ukoliko je nova nekretnina plaćena manje od prodajne cene prve nekretnine, srazmerno delu novca koji je ostao neuložen.

-Obaveze plaćanja poreza na kapitalnu dobit koja je ostvarena i kada je predmet prodaje ili prenosa vlasništva kraće od 10 godina u njegovom vlasništvu, prodavac je lišen ukoliko je reč o vlasništvu stečenim nasleđem u prvom naslednom redu, kada bračni drugovi ili razvedeni bračni drugovi prilikom razvoda braka ili krvni srodnici u pravoj liniji prenose vlasništvo jedno na drugo, pri prenosu dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac Republika, Autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije.

-Obveznik koji novčana sredstva ostvarena prodajom digitalne imovine u roku od 90 dana od dana prodaje uloži u osnovni kapital privrednog društva rezidenta Republike u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, odnosno u kapital investicionog fonda osnovanog u skladu sa zakonima kojima se uređuju investicioni fondovi, a čiji se centar poslovnih i investicionih aktivnosti nalazi na teritoriji Republike, oslobađa se 50% poreza na kapitalni dobitak.

Kapitalna dobit se utvrđuje upoređenjem prodajne cene i vrednosti predmeta prometa ili prenosa - nepokretnost, autorsko pravo, udeo u kapitalu pravnih lica, što može biti nabavna cena, cena po kojoj je stečeno to pravo, cena utvrđena od strane poreskog organa, vrednost po kojoj je prodata i ugovorena ili tržišna cena utvrđena od strane poreskog organa. U slučaju sticanja prava, udela ili hartije od vrednosti poklonom ili nasleđem, nabavna cena je ona po kojoj je poklonodavac/ostavilac, to pravo, udeo ili hartiju od vrednosti stekao ili, ukoliko je nemoguće to utvrditi, onda se uzima cena koju utvrđuje nadležni poreski organ. Za predmet prodaje stečen ugovorom o doživotnom izdržavanju, nabavna cena je vrednost uzeta ili je mogla biti uzeta u obzir kao osnovica poreza na prenos apsolutnih prava onda kada je stekao poreski obveznik, odnosno prodavac.

U cilju utvrđivanja realne vrednosti dobiti koji ostvaruje prodavac, nabavna cena se uvećava indeksom rasta cena na malo (po podacima Republičkog zavoda za statistiku) u periodu dok je predmet prodaje bio u njegovom vlasništvu, a umanjuje se za stopu amortizacije.

Za dan nastanka poreske obaveze po osnovu ostvarene kapitalne dobiti smatra se dan zaključenja ugovora o prenosu apsolutnih prava, što može biti ugovor o prodaji ili o zameni. Poreska prijava se po Zakonu podnosi odeljenju Republičke uprave javnih prihoda na području opštine na kojoj se nalazi predmet prodaje u roku od 10 dana. Plaćanje poreza na prihod od kapitalnog dobitka je obaveza prodavca. Svako neprijavljivanje poreza vodi u poreski prekršaj i može se smatrati poreskom utajom.

Plaćanje poreza na kapitalnu dobit kao obaveza prodavca uvedeno je kao posledica namere države da oporezuje onu dobit ili zaradu koja je sama sebi cilj, odnosno da spreči bogaćenje preprodavaca koji, zahvaljujući odomaćenoj praksi da porez na prenos apsolutnih prava plaća kupac, nisu imali nikakvu obavezu plaćanja poreza. Na samom startu ovaj porez je iznosio 20 odsto od zarade ostvarene prometom/prenosom prava, ali je, kao posledica zabeleženog evidentnog kontraefekta u vidu smanjenja prometa, došlo do njegovog umanjenja za pet odsto. U suštini, uvođenje obaveze plaćanja poreza na kapitalnu dobit ima za cilj da i država ostvari svoj deo kolača u navedenim transakcijama, ne narušavajući ni na koji način građane čiji jedini cilj prodaje/prenosa prava nije – zarada.