Porez na kapitalnu dobit

Porez na kapitalnu dobit

Kapitalna dobit predstavlja razliku između prodajne i nabavne cene prava na nepokretnostima, udela i hartija od vrednosti, ostvarenu prilikom njihove prodaje, odnosno prenosom vlasništva nad njima u vidu:
-stvarnih prava nad nepokretnostima,
-autorskih prava i njima srodnih prava, kao i prava industrijske svojine,
-udela u kapitalu pravnih lica, akcija i ostalih hartija od vrednosti,
-investicione jedinice, sem investicionih jedinica koje pripadaju dobrovoljnim penzionim fondovima, a otkupljene su od otvorenog investicionog fonda (u skladu sa zakonom kojim se uređuju otvoreni investicioni fondovi),
-investicione jedinice alternativnih investicionih fondova (u skladu sa zakonom kojim se uređuju alternativni investicioni fondovi),
-digitalne imovine
porez-na-kapitalnu-dobit

Oslobađanje od plaćanja celokupnog ili dela iznosa poreza na kapitalnu dobit

Ova oblast regulisana je Zakonom o porezu na dohodak građana: porez na kapitalu dobit plaća isključivo prodavac (za razliku od poreza na prenos apsolutnih prava, gde je uobičajeno i gotovo podrazumevajuće, mimo pravne regulative, da ga plaća kupac) u iznosu od 15 odsto od razlike između cene koju je ostvario prodajom i cene po kojoj je kupio predmet prometa/prenosa. Naravno, u slučaju da je nekretnina prodata po istoj ceni po kojoj je kupljena ili čak i po nižoj, kapitalna dobit ne postoji, a samim tim ni obaveza prodavca.
Zakonom su predviđeni uslovi za oslobađanje od plaćanja celokupnog ili dela poreza na kapitalnu dobit, kao i za povraćaj već plaćenog poreza:
-Ukoliko je nekretnina u vlasništvu prodavca najkraće 10 godina, on ne podleže obavezi plaćanja poreza na kapitalnu dobit.
-Ukoliko prodavac nekretnine koja je kraće od 10 godina bila u njegovom vlasništvu, kupi novu nekretninu radi rešavanja svog ili stambenog pitanja člana svoje porodice ili svog domaćinstva, u istoj vrednosti u roku od 90 dana od prodaje, oslobođen je plaćanja ovog poreza. Porodično domaćinstvo je zapravo zajednica života poreskog obveznika, njegovog bračnog druga i dece, usvojene i dece njegovog supružnika, njegovih roditelja ili usvojitelja, roditelja ili usvojitelja njegovog bračnog druga, a sa istim prebivalištem. U slučaju da je novokupljena nekretnina plaćena manje od ostvarene sume prilikom prodaje prve nekretnine, porez od 15 odsto plaća se samo na razliku od ostvarene prodajne cene prve nekretnine i nabavne cene druge.
-Kada drugu nekretninu prodavac kupi u roku od godinu dana od prodaje prve, a podrazumeva se da je porez na kapitalnu dobit platio, ima prava na povraćaj celokupne sume tog poreza ili na deo sume, ukoliko je nova nekretnina plaćena manje od prodajne cene prve nekretnine, srazmerno delu novca koji je ostao neuložen.
-Obaveze plaćanja poreza na kapitalnu dobit koja je ostvarena i kada je predmet prodaje ili prenosa vlasništva kraće od 10 godina u njegovom vlasništvu, prodavac je lišen ukoliko je reč o vlasništvu stečenim nasleđem u prvom naslednom redu, kada bračni drugovi ili razvedeni bračni drugovi prilikom razvoda braka ili krvni srodnici u pravoj liniji prenose vlasništvo jedno na drugo, pri prenosu dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac Republika, Autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije.
-Obveznik koji novčana sredstva ostvarena prodajom digitalne imovine u roku od 90 dana od dana prodaje uloži u osnovni kapital privrednog društva rezidenta Republike u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, odnosno u kapital investicionog fonda osnovanog u skladu sa zakonima kojima se uređuju investicioni fondovi, a čiji se centar poslovnih i investicionih aktivnosti nalazi na teritoriji Republike, oslobađa se 50% poreza na kapitalni dobitak.
Kapitalna dobit se utvrđuje upoređenjem prodajne cene i vrednosti predmeta prometa ili prenosa - nepokretnost, autorsko pravo, udeo u kapitalu pravnih lica, što može biti nabavna cena, cena po kojoj je stečeno to pravo, cena utvrđena od strane poreskog organa, vrednost po kojoj je prodata i ugovorena ili tržišna cena utvrđena od strane poreskog organa. U slučaju sticanja prava, udela ili hartije od vrednosti poklonom ili nasleđem, nabavna cena je ona po kojoj je poklonodavac/ostavilac, to pravo, udeo ili hartiju od vrednosti stekao ili, ukoliko je nemoguće to utvrditi, onda se uzima cena koju utvrđuje nadležni poreski organ. Za predmet prodaje stečen ugovorom o doživotnom izdržavanju, nabavna cena je vrednost uzeta ili je mogla biti uzeta u obzir kao osnovica poreza na prenos apsolutnih prava onda kada je stekao poreski obveznik, odnosno prodavac.
U cilju utvrđivanja realne vrednosti dobiti koji ostvaruje prodavac, nabavna cena se uvećava indeksom rasta cena na malo (po podacima Republičkog zavoda za statistiku) u periodu dok je predmet prodaje bio u njegovom vlasništvu, a umanjuje se za stopu amortizacije.
Za dan nastanka poreske obaveze po osnovu ostvarene kapitalne dobiti smatra se dan zaključenja ugovora o prenosu apsolutnih prava, što može biti ugovor o prodaji ili o zameni. Poreska prijava se po Zakonu podnosi odeljenju Republičke uprave javnih prihoda na području opštine na kojoj se nalazi predmet prodaje u roku od 10 dana. Plaćanje poreza na prihod od kapitalnog dobitka je obaveza prodavca. Svako neprijavljivanje poreza vodi u poreski prekršaj i može se smatrati poreskom utajom.

Oporezuje se prodaja čije je cilj dobitak

Plaćanje poreza na kapitalnu dobit kao obaveza prodavca uvedeno je kao posledica namere države da oporezuje onu dobit ili zaradu koja je sama sebi cilj, odnosno da spreči bogaćenje preprodavaca koji, zahvaljujući odomaćenoj praksi da porez na prenos apsolutnih prava plaća kupac, nisu imali nikakvu obavezu plaćanja poreza. Na samom startu ovaj porez je iznosio 20 odsto od zarade ostvarene prometom/prenosom prava, ali je, kao posledica zabeleženog evidentnog kontraefekta u vidu smanjenja prometa, došlo do njegovog umanjenja za pet odsto. U suštini, uvođenje obaveze plaćanja poreza na kapitalnu dobit ima za cilj da i država ostvari svoj deo kolača u navedenim transakcijama, ne narušavajući ni na koji način građane čiji jedini cilj prodaje/prenosa prava nije – zarada.
Polazi se od toga da, ukoliko neko recimo prodaje stan koji je u njegovom vlasništvu kraće od 10 godina, a te pare ne ulaže u kupovinu većeg stambenog prostora za sebe ili članove svoje porodice ili domaćinstva, on samom tom kupovinom i kasnijom prodajom nije imao za cilj rešavanje stambenog pitanja, već ostvarivanje zarade putem preprodaje. Postoje i očekivanja da se stopa poreza na kapitalnu dobit smanji ili da dođe do korekcije uslova plaćanja, ali dok su navedeni uslovi na snazi, vlasnicima se pre ulaska u ili prenosa prava savetuje da se dobro obaveste o eventualnim obavezama, kako ne bi došli pod udar zakona, odnosno kako ne bi bili zatečeni u trenutku kada već obave prodaju/prenos pa tek onda saznaju kolike su njihove obaveze prema državi u smislu visine poreza na kapitalnu dobit.

Računica na primeru prodaje stana plaćenog 30.000 evra

1. Ukoliko vlasnik proda stan koji je u njegovom vlasništvu kraće od 10 godina, za sumu od 60.000 evra, a stan je platio 30.000 e, a taj novac ili jedan njegov deo ne uložu u rešavanje svog ili stambenog pitanja članova svoje porodice/domaćinstva, platiće porez na kapitalnu dobit za razliku između prodajne i nabavne cene, dakle za sumu od 30.000 e, u iznosu od 15 odsto. Konačan iznos zavisi od rasta cena na malo, za koji se uvećava vrednost prodatog stana i amortizacije, za koju se smanjuje njegova vrednost.
2. Ukoliko je stan, plaćen 30.000 evra, prodat za 60.000 evra i celokupna suma je uložena za kupovinu prodavca ili članova njegove porodice/domaćinstva, nije dužan da plati ovaj porez ako je novi stan kupljen u periodu od 90 dana od prodaje stana koji je predmet plaćanja poreza na kapitalnu dobit. No, ukoliko je sledeći stan kupljen u roku od 12 meseci od prodaje pa je zato porez na kapitalnu dobit plaćen, ima pravo na povraćaj celokupnog iznosa.
3. Ukoliko je stan plaćen 30.000 evra prodat za 60.000 evra, ali je za kupovinu novog stana prodavac uložio, recimo, 30.000 evra, porez na kapitalnu dobit platiće na preostali iznos, koji se dobija kada se utvrđena kapitalna dobit uvećana za rast cena na malo i umanjena za stepen amortizacije prodatog stana, podeli sa dva. No, desi li se da preostalih 30.000 evra uloži u rešavanje stambenog pitanja članova svoje porodice/domaćinstva, oslobođen je plaćanja ovog poreza - ili u onoj meri koliki deo te sume je uložio za te namene.
Objavio: roommateor logo Roommateor.com
Ažurirano: