Zašto se stvara stres i kako izbeći uzroke stresa?

Potrebno je da naučiš da izađeš iz stresne situacije zato što problem ne možeš rešiti dok se stresiraš, jer ulažeš svoju energiju na prevazilaženje stresa.

Tokom stresa zapravo, bespotrebno ulažeš psihofizičku snagu dok se ne iscrpiš, postupaš kao da kažnjavaš sebe. Kada problem nastane potrebno je biti pribran i rešiti ga na adekvatan način, dakle, bez stresa koji crpi energiju i oduzima unutrašnju ravnotežu.

Navešćemo neke od najčešćih uzroka stresa, kao i načine sprečavanja uzroka.

Novonastale situacije zahtevaju manje ili više vremena za adaptaciju. Stres se često javlja zbog neprilagođenosti. Treba poraditi na strpljenju.

Do promene su postojale određene navike koje su ti potpuno odgovarale i sada tvoja organizovanost, sređenost i sigurnost postaju ugrožene. Novitet je stvorio potrebu za reorganizacijom. Pitanje je kako se nosiš sa novonastalom situacijom i da li imaš adekvatnu organizaciju.

Osećaš nervoze je znak da treba nešto promeniti. Nije rešenje vratiti se na staro, ali je potrebno dozvoliti sebi period adaptatacije bez opterećivanja. ali je potrebno dozvoliti sebi period adaptatacije bez opterećivanja

Promene koje sami unesemo u život bi trebalo da nam poprave situaciju. To znači da bi trebale da imaju pozitivne rezultate, ali postoje i posledice nagle promene. Promenama, stvaraš sebi nove odgovornosti, ponekad i rizike. Rizik se odnosi na ulaganje vremena, možda i novca.

Možda želiš više nego što možeš ostvariti ili je nemoguće ostvariti u zadatom vremenskom ograničenju. Potrebno je sagledati situaciju iz realnog ugla i biti zadovoljan i zahvalan, to će ukloniti stres.

Potpuno je prirodno da nepovoljno okruženje može izazvati nervozu i uticati na kvalitet života.

Dobri studenti veliki deo svog vremena provedu na fakultetu ili učeći za ispit, dok zaposleni provode puno vremena na poslu. Da bi student položio sve ispite u roku mora uložiti puno vremena i strpljenja.

Nemoj dozvoliti da ti organizam pati i da budeš žrtva svojih obaveza. Moguće je da imaš zahtevnog profesora ili da na poslu imaju prevelika očekivanja od tebe. U takvim situacijama se može desiti da zaboraviš koliko vredi tvoj trud.

Seti se da je to trenutna situacija, prolazna i zato treba da protekne bez nerviranja.

Ljudi koji imaju prevelika očekivanja od tebe, trebali bi da se sete da rad pod pritiskom nepogodno utiče na obavljanje zadataka. Moraš zaštititi sebe od ovako lošeg okruženja, stresna situacija te usporava ili blokira.

Ukoliko ne umeš da se zaštitiš u stresnim situacijima, možeš ugroziti svoj imunitet, zdravlje i izgubiti samopouzdanje.

Poradi na svom strpljenju za sebe i za sve potencijalne situacije sa kojima se svakodnevno susrećeš. Stvori odbrambeni mehanizam koji sprečava stres.

Uzroci stresa nisu uvek u spoljnim okolnostima iako ih uglavnom tako percipiramo. Nekada, usled puno obaveza koje smo nametnuli sebi, počinjemo da zaboravljamo svoje osnovne potrebe i želje.

Kada vodiš računa o sebi, stres će sigurno biti eliminisan ili barem smanjen.

Ukoliko reorganizuješ svoje obaveze i imaš vremena za sebe, a i dalje si pod stresom, onda spoljašne okolnosti svakako nisu uzrok stresa. Razmisli o unutrašnjim uzrocima stresa.

Obrati pažnju na svoju svakodnevnicu. Ako si pod stalno pod stresom, možda je potrebno da popraviš neke navike u svom životu:

- Bioritam: potrebno je spavati minimum 7 sati. Važno je i da spavanje bude rezervisano za noć.

Naravno, normalno je nekada napraviti izuzetak. Svako ima neku neprospavanu noć, kao i noći gde je san trajao manje od 7 sati, ali to ne može da škodi sve dok ne preraste u nezdravu naviku. Pored dužine sna, još je važniji kvalitet sna.

- Zdrava hrana: potrudi se da se hraniš zdravo i da imaš odgovarajući broj obroka u toku dana, koji se dešavaju svakog dana u istom ili približnom vremenskom intervalu.

- Fizička aktivnost: svakodnevna fizička aktivnost treba biti nešto što se podrazumeva.

Na tebi je da odlučiš da li će to biti teretana, trčanje ili sport. Bitno je da postoji.

- Slobodno vreme: kada imaš slobodno vreme, nemoj sebi nabrajati šta sve treba da uradiš.

U redu je, imaš obaveze, znaš ih ili negde imaš zabeleženo šta treba uraditi, ali sada je vreme za opuštanje. Odmori i tako sačuvaj sebe i sakupi energiju za dalje aktivnosti koje su ti preostale, a ima ih i dobro je što je tako.

Takođe, poželjno bi bilo imati minimum jedan slobodan dan u nedelji kada se udaljiš od svojih svakodnevnih obaveza.

- Izbegavanje negativnih informacija: koliko god da smo senzitivni, niko nije od kamena. Crna hronika ili horor filmovi, nikome ne mogu prijati ako sebe izlaže takvim sadržajima svakog dana.

- Izbegavanje nekostruktivnih razgovora: Nemoj se ubeđivati sa ljudima koji te ne razumeju. Teško je proceniti ko će te razumeti, a ko ne. Ali poradi na veštini procenjivanja kada vredi da govoriš, a kada treba izbeći ubeđivanja.

Okolina ima ogroman uticaj na tebe. Društvo može uticati na tvoje raspoloženje. Kada si u neodgovarajućem okruženju, izlažeš sebe potencijalnom stresiranju.

Stalna izloženost neadekvatnom društvu, može doneti psihičke posledice. Istina je da se možeš ograditi od spoljnog uticaja ali ne apsolutno. Zato je jako bitan izbor prijatelja.

Ako vreme provodiš sa ljudima koji se puno žale i često su nezadovoljni, prebaciće na tebe to nezadovoljstvo.

Još važnije od druženja, je to sa kim živiš. Ukoliko znaš da te kući čeka neko ko je kompletno nezadovoljan, svaki problem u tvojim očima biće mnogo veći i to će ti doneti stres.

Ukoliko imaš dečka, prijatelja, ili cimera koji je konstantno nezadovoljan, treba prekinuti odnos sa takvom osobom. Nađi drugog cimera. Veoma je važno imati kod kuće pozitivnu atmosferu.

Stres nam može naneti puno štete ukoliko ga ne umemo kontrolisati. Jako je važno imati svest šta je to što nas frustrira, posle samo ostaje rešiti problem.

Postoje unutrašnji i spoljašnji faktori koji utiču na stres. Ako se obraća pažnja na način razmišljanja i na to kakvim spoljašnjih okolnostima sebe izlažemo, stres će se sam smanjiti.