Kako rešiti konflikt u porodici ili sa cimerom?

Kako rešiti konflikt u porodici ili sa cimerom?

Bilo da se radi o partneru, roditeljima, prijateljima ili osobama koje upoznaš onda kada rešiš da živiš s nekim, sa osobama sa kojima deliš prostor, odnosno sa tvojim cimerima, konflikti su gotovo neizbežni. Oni sa jedne strane mogu biti konstruktivni i tada predstavljaju koristan put da dođeš do zajedničkog rešenja i da se odnos poboljša i produbi, ali su nekad u toj meri destruktivni, da dovode do prekida odnosa i ukazuju na nepremostive razlike između osoba.
rukovanje

Zašto dolazi do konflikta?

Ukoliko dođe do neslaganja i nepoklapanja, možeš različito reagovati u skladu sa individualnim razlikama i raznovrsnim modelima ponašanja koji su kod tebe i tvojih cimera zastupljeni. Nekada do svađa dolazi jer tebe ili drugu stranu obuzmu osećanja tuge, besa, nezadovoljstva, pa imaš potrebu da to ispoljiš kroz sukob sa nekim bliskim. Dešava se da do konflikta dolazi i kada vam se mišljenja ne podudaraju, kada ne možete da uskladite svakodnevne navike i kada različito vidite istu situaciju u kojoj bi svako želeo da „odbrani“ svoju perspektivu.

Konstruktivna ili destruktivna komunikacija između cimera?

Mogu se razlikovati već pomenuti konstruktivni i destruktivni obrasci.
Konstruktivno podrazumeva otvorenu komunikaciju u kojoj iskreno izražavaš ono što te muči i smeta ti, pritom misleći na osobu kojoj se obraćaš, na osećanja i prava te osobe. Takođe, važno je da osim što izražavaš svoje stavove, aktivno slušaš drugu osobu, sa empatijom i razumevanjem, da bi se našlo optimalno rešenje koje će odgovarati sukobljenim stranama. Ukoliko svađu posmatraš kao način dolaženja do zajedničkog cilja, lakše ćeš je prebroditi nego ako ti je namera da po svaku cenu pobediš i budeš u pravu.
Prema autorki Klarin, postoje osnovna pravila razgovora koja podrazumevaju da:
- sagovornika gledaš u oči,
- mu staviš do znanja da ga želiš saslušati,
- obraćaš pažnju na pitanja koja ti sagovornik postavlja,
- govoriš jasno i glasno ali ne predugo jer si tako više usredsređen/a na ono što ti želiš da kažeš, pa razgovor može preći u monolog, umesto u kvalitetnu socijalnu razmenu,
- vodiš računa da ne prekidaš sagovornika, jer se tako pokazuje poštovanje,
- treba naučiti kada da se zaćuti, što tvom sagovorniku omogućuje da dublje prodre u ono što želi da ti poruči,
- treba izbegavati ometajuće pokrete poput gledanja na sat, gledanja unaokolo...
Nasuprot tome, destruktivno ponašanje uključuje izbegavanje konflikta, minimiziranje problema, pri čemu se zanemaruje njegov značaj i on se „gura pod tepih“, kao i međusobno kritikovanje, optuživanje i sarkastične primedbe. Ono što je tipično za ovu vsrtu komunikacije je negativna recipročnost, odnosno kada jedna strana iznese negativnu primedbu, druga strana uzvraća istom merom, što dovodi do opadanja zadovoljstva postojećim odnosom. Osobe koje destruktivno komuniciraju, obično krive drugu stranu za nastanak problema i neslaganje koje postoji vide kao nepromenljivo. Ovakvoj komukaciji svojstveno je i izraženo nepoverenje, slabo prihvatanje i slabo ili neadekvatno pružanje podrške drugoj strani.
svadja-telefonom

Vrste komunikacije:

U komunikaciji je od velikog značaja način na koji kažeš ono što misliš.
Ima onih koji komuniciraju agresivno, pri čemu često nastoje da pobede i manipulišu drugom stranom kako bi postigli to što žele, što je vid sebičnosti. Oni naređuju, stalno nešto zahtevaju govoreći glasno i gestikulirajući agresivno, kritikuju ličnost druge strane a ne njeno ponašanje, što ih svrstava u sagovornike koji stvaraju neprijateljsku i destruktivnu atmosferu. Nekada povišavanje tona i nekontrolisano izražavanje impulsa može ukazivati na to da je osoba bespomoćna, da gubi kontrolu nad situacijom. Iako može biti komplikovan razgovor sa osobom koja agresivno ispoljava svoje mišljenje, u toj situaciji može biti od pomoći da se držiš svog stava, samouvereno i smireno, da budeš dosledan kada su u pitanju tvoja prava i tvoji stavovi za koje smatraš da su ispravni, da staviš do znanja da razumeš šta taj neko želi da ti kaže, ali da ne posustaješ zbog pritiska koji možeš osetiti usled agresivne komunikacije.
Nasuprot agresivnom, postoji pasivni način komuniciranja, koji podrazumeva teškoće u izražavanju mišljenja i emocija, povlačenje, bežanje od sukoba i nesigurnost. Ovakvo ponašanje rezultira stalnim nezadovoljstvom, očajem, doživljajem da su drugi koristoljubivi, a u odnosu na njih postoji ogorčenost, što navodi pasivnu osobu da izbegava sukob kako bi po svaku cenu zadržala odnos. Zapravo je prisutno osećanje manje vrednosti u odnosu na druge, pa se uvek daje prednost svima osim sebi. Iako se ovde strogo vodi računa o potrebama druge strane, nije reč o konstruktivnom stilu komuniciranja, jer ne postoji ravnopravnost između strana i pasivne osobe zanemaruju svoje potrebe i želje.
Kombinacija prethodna dva stila komuniciranja je pasivno – agresivno, koje u stvari predstavlja posrednu agresiju, što se manifestuje kroz indirektno izražavanje mišljenja kroz upotrebu sarkazma, predstavljanje sebe kao žrtve, nametanje osećanja krivice drugima, optuživanje drugih za svoje postupke, neprihvatanje sopstvene odgovornosti, odugovlačenje i nepoštovanje zajedničkih dogovora.
svadja
Najzad, konstruktivni vid komuniciranja podrazumeva asertivnu komunikaciju, koja uključuje kako poštovanje druge osobe, tako i samopoštovanje, kroz jasno i iskreno obraćanje, uvažavanje tuđeg mišljenja, ali i borbu za svoja prava i ciljeve s tendencijom da se ne povredi druga osoba. U svakodnevnoj interakciji, neretko postoji sklonost ili prenaglašavanja svojih prava uz doživljaj počinjene nepravde ili pak zanemarivanja onoga što se oseća kako bi bio „mir u kući“.. Asertivnost je balans koji te uči da je u redu:
- da sačuvaš vlastito dostojanstvo,
- da te drugi shvataju ozbiljno i poštuju tvoju reč,
- da ta reč može biti i „ne“, odnosno da se ne moraš uvek složiti sa svim što ti se servira,
- da težiš ostvarenju svojih zamisli ali vodeći računa o pravima i osećanjima drugih,
- da se napravi greška, kako s tvoje, tako i sa suprotne strane,
- da neke stvari radiš samostalno, a da su ti za neke druge potrebni pomoć i podrška,
- da drugi mogu da odbiju tvoju pomoć kao i ti njihovu,
- da ti je potreban prostor za sebe,
- da tražiš da ti neko nešto objasni ukoliko je došlo do nerazumevanja,
- kao i da ti detaljnije objasniš ukoliko te druga strana nije adekvatno shvatila.

Neke od tehnika asertivne komunikacije:

JA – TI poruke:

Ove poruke mogu pomoći kada dođe do međusobne neusklađenosti u zadovoljenju potreba, a kada se formulišu na pravi način, prava i jedne i druge strane su uvažena. Umesto konstantnog optuživanja poput: „Ti nikad nećeš da...“ ili „Ti uvek radiš to...“ ili „Ti si takav i takav...“ konstruktivnije je reći na primer: „Ja se osećam loše jer kada ne radiš ono što smo se dogovorili, osećam da među nama ne postoji poštovanje.“ ili „Ja imam utisak da se ne razumemo i bilo bi dobro da o tome popričamo.“

Tehnika otvaranja:

Što se ove tehnike tiče, ona se može primeniti kod partnera ili osoba koje su bliske, bilo zbog rodbinske ili prijateljske veze, kao i kod cimera koji su ostvarili odnos poverenja i prisnosti. S obzirom na prirodu odnosa koji osobe imaju i izgrađeno poverenje, može se iskoristiti sloboda za izražavanje i pozitivnih i negativnih osećanja koja se tiču problematične situacije. Naglasak je na osećanjima koja stoje iza nečijih neprimerenih postupaka, uz uvažavanje druge strane. Npr: „Voleo/la bih da poštuješ naš dogovor, jer me povređuje kada to ne uradiš.“

Tehnika zamagljivanja:

Prvi deo rečenice je priznavanje da druga osoba ima pravo na svoje mišljenje, ali u drugom delu se naglašava da ti imaš pravo na svoju odluku koja se može i kositi sa mišljenjem druge strane, npr: „Slažem se da se može uštedeti novac ako se kafa pije kod kuće a ne ode se u kafić, ali ja sebi želim da priuštim odlazak u kafić jer mi baš prija.“

Tehnika priznavanja greške:

Ova tehnika podrazumeva priznavanje vlastitog udela, ali s njom treba biti obazriv, da ne bi do priznavanja došlo prerano, po svaku cenu, što bi je onda učinilo pasivnim oblikom komunikacije. Ona bi se recimo mogla primeniti u situaciji kada dođe do toga da je jedan od cimera nemaran i zanemaruje svoje dužnosti, što drugom cimeru uporno smeta, npr: „Žao mi je što uvek ti počistiš stan, znam da ti svaki put obećam da ću to uraditi kada dođe moj red, ali ne stignem, potrudiću se da ne ponavljam ovu grešku.“

Tehnika ponovljenog agresivnog odgovora:

Ova tehnika podrazumeva doslednost u izražavanju svog stava i odbranu sopstvenog izbora. Korisna je u situacijama kada neko od tebe nešto uporno zahteva, pokušavajući da te navede da učiniš izbor koji odgovara toj osobi. Tada ne treba posustajati i važno je dosledno se držati sopstvenog stava kroz formulacije poput onih kod tehnike zamagljivanja, a pritom biti ljubazan.
Kada težiš da zadržiš kvalitetan odnos sa ukućanima, odnosno kada biraš da nastaviš da živiš sa svojim cimerima (partnerom, porodicom, prijateljima ili ljudima koje si upoznao/la prilikom useljavanja u stan i koji su postali značajan deo tvog života), to može biti zato što je dosta vremena, novca, zatim osećanja i energije uloženo u sam odnos i zajednički život. Osim toga, odanost odnosu može postojati zbog zadovoljstva svojim izborom saputnika za život i tada želiš da održavaš i neguješ vaš odnos, ili je splet okolnosti takav da u ovom periodu života nemaš drugog izbora, pa živiš sa njima. Isti razlozi važe i za drugu stranu, tako da je važno da imaš u vidu da ne preuzimaš svu odgovornost za kvalitet samog odnosa i života sa nekim, jer svaka strana ima svoj udeo, kojim doprinosi na svoj način, u manjoj ili većoj meri. Nekad je rešenje promena uslova u kojima se nalaziš, traženje novog prostora za život ili novog cimera, ali ako želiš da u tome opstaneš, korisno je poraditi na komunikaciji, prepoznati obrasce koji su destruktivni i učiniti ono što je u tvojoj moći da unaprediš kvalitet svog i života tvog cimera.

Objavio: roommateor logo Roommateor.com
Ažurirano:


Da li cimeri mogu...